Oskoruša

Oskoruša

Oskoruša je drvenasta i listopadna voćka koja može narasti do 20 i više metara. Rasprostranjena je u svim evropskim zemljama, Severnoj Africi, Maloj Aziji i zapadnom delu Sibira. Plodovi oskoruše su osvežavajući, zdravi i lekoviti, jer sadrže minerale i vitamine A i C. Stablo oskoruše je dekorativno i često se koristi kao ukrasno stablo u vrtovima i parkovima. Drvo oskoruše se koristi u stolarstvu, a od svih voćnih i šumarskih vrsta najotpornija je na smog. Pri sadnji oskoruše se kopaju jame duboke 60cm i široke 100-120cm, a sadnica se skraćuje i uranja u smesu ilovače, balege i vode. Oskoruša rodi 4-5 godina nakon sadnje, a berba se obavlja u avgustu kada plodovi dobiju svetlozelenu boju. Plodovi su tvrdi, kiseli i gorki, a koriste se za preradu u vina, džemove, marmelade, sušenje i rakiju. Postoji nekoliko sorti oskoruše i može se razmnožavati semenom, reznicama, vriježama i kalemljenjem.

Oskoruša Lekovitost

U narodnoj medicini posebno su cenjeni sušeni plodovi, od kojih su se spravljali lekoviti čajevi za razne namene. Ovo izuzetno lekovito voće preporučuje se za regulisanje rada žuči, jetre, ćelija mozga kod kojih poboljšava memoriju i povećava koncentraciju, a poboljšava i celokupan rad nervnog sistema. Plod je dobar i za regulisanje varenja i crevne peristaltike, odnosno rad creva. Sprečava zatvor i anemiju, a koristi se i za jačanje organizma i srca. Prija i dijabetičarima, jer sadrži minimalne koncentracije saharoze. U nekim krajevima ovu voćku smatraju i snažnim afrodizijakom, dok žene veruju da je korisna u periodu trudnoće.